Аустралијски долар
$
Долар је званична валута и средство плаћања у Аустралији. Уведен је 1966. а такође се користи на Божићном Острву, Кокосовим Острвима, Острву Норфок као и независним државама у Пацифику - Кирибатију, Науруу и Тувалуу. Обележава се симболом за долар $ али често уз АУ или А како би се разликовао од других долара. Дели се на 100 центи. Међународни код валуте је -{AUD}-.Аустралијски долар је тренутно шеста валута по обиму трговања у свету после америчког долара, евра, јапанског јена, британске фунте и швајцарског франка.
Доларе издаје Банка за новчане резерве Аустралије (-{Reserve Bank of Australia}-). Инфлација у 2006. износила је 3,3%.
Новчанице се издају у апоенима од 5, 10, 20, 50 и 100 долара а ковани новац у апоенима од 1 и 2 долара као и 5, 10, 20 и 50 центи.
Једна од специфичности аустралијског долара је да се не штампа на хартији већ да се производи од посебне пластике. Тако су новчанице дуготрајније а знатно је смањена опасност од фалсфиковања.
* Берза
* Тржиште страних валута
Земља (геополитика)
-
Острво Херд и острва Макдоналд
Сателитски снимак Архипелаг захвата површину од око 370 km² и чини га — Херд, Шег и три Макдоналдова острва („Макдоналд“, „Флет“ и „Мејер Рок“). Укупна дужина обале је 102 km. Острва су удаљена око 4.100 km југпозападно од Перта и 1.630 km северно од Антарктика. Вулканског су порекла, са највишим врхом висине 2.745 метара. На Хердовом острву се налази активни вулкан прекривен ледом - Мосон. Име је добио по аустралијском истраживачу и геологу Дагласу Мосону. Клима архипелага је антарктичка са значајним утицајем океанског климата. Максималне температуре не прелазе 5 °C, а минималне се крећу око 0,8 °C. Количина падавина је у распону од 1.300 до 1.900 милиметара. Дувају и снажни ветрови, често брзинама преко 150 км/ч. Острва су ненастањена али су дом за велики број пингвина, фока и морских птица. Флору сачињавају лишајеви и маховина. -
Божићно Острво
Мапа острва Површина острва је 135 km². Вулканског је порекла и окружено коралним гребеном. Обала је стрма, а у средишту је зараван висине 180-250 метара са највиши врхом Мери Хил (361 м). Клима је тропска са великим утицајем океана. Температура се креће у распону 25-27 °C, током целе године, а просечна количина падавина износи 1.500 милиметара. Већи део острва је прекривен тропском кишном шумом, а у западном делу је и национални парк. Живи свет је разноврстан — крабе, блуне, неколико ендемичних врста, затим пацови и др. -
Кокосова Острва
Површина острва је око 14,2 -{km²}-. Архипелаг сачињава ненасељено острво Норт Килинг и 24 острвцета око 25 километара јужно од поменутог. Распоређена су у полукруг, а од свих насељена су Ветс Ајланд и Хоум Ајланд. Према постанку спадају у корална, прекривена песком, док је максимална висина 5 метара. Клима је тропска са значајним утицајем океана. Температура је уједначена током целе године и креће се између 25-27 °C, док количина падавина изнпоси 2.000 милиметара. На острвима расту кокосове палме. На северним острвима налази се национални парк, где се гнезди изузетно ретка и ендемична врста птица. -
Кирибати
-
Науру
Први становници острва били су микронежански и полинежански народи. Традиционално на острву живи 12 племена, што је симболично представљено звездом са 12 кракова на застави. -
Острво Норфок
Територија Острва Норфок (, на локалном језику: Norfuk Ailen) мало је насељено вулканско острвско подручје у југоисточном делу Тихог океана између Аустралије, Новог Зеланда и Нове Каледоније које са два суседна острва сачињава спољну територију Аустралије. -
Тувалу
Тувалу се одвојио референдумом 1975. године од Гилбертових Острва, и стекао независност од Уједињеног Краљевства. Превод имена државе би значио Осам који се држе заједно. Осам острва, од севера према југу: Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фунафути и Нукулаелау. Од педесетих година двадесетог века, насељено је и девето острво, Ниулакита, услед чега застава Тувалуа има девет звезда.